Томислав Милошевић

ТОМИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ

(1939.-2013.)

Томислав Милошевић је од прве до последње књиге био и остао модеран, урбани, самосвесни песник, који углавном пише поезију наративне структуре са извесним одступањима од језичких конвенција, а опет са наглашеном лирском интонацијом. Његова поезија је тематски разноврсна, језички и стилски јасна, те максимално искристалисана (Зорица Милосављевић).

О његовим књигама писало је више од 20 књижевних критичара, писаца у рецензијама и приказима, у листовима и часописима. Објавио је самосталне књиге песама:

- НЕКЕ ДАЛЕКЕ ОЧИ НА ПРОЗОРУ (1976.),

- СУДАР ГЛАСОВА (1994.),

- МЕСТА И ЗНАЦИ (1995.),

- ОБОЈЕНИ КРУГ (1995.),

- УМЕСТО ЕПИТАФА (1997.),

- ТРИ ЖИВОТА ЈЕДНЕ ПЕСМЕ (1998.),

- ЈОШ ЈЕДНА КАП О ПРОЛАЗНОСТИ (1999.),

- НЕ-ОБИЧАН ПРОЛАЗАК У КВАРТЕТУ (2001.),

- ОАЗА БЕСКРАЈА (2003.),

- СУТОНСКА СВЕТЛОСТ (2005.),

- БУЂЕЊЕ ПРАЗНИНЕ (2006., избор ииз претходно објављених),

- ПРОЗОР С ПОГЛЕДОМ (2008.),

- ТАМА И ВИДЕЛО (2009.),

- САН О МОГУЋЕМ (2010),

- КЊИГА УТИСАКА (2011.).

Након његовог пресељења у вечност, објављена је и књига -ПОЛЕМИЧНО СА САМИМ СОБОМ, рукопис који није стигао да укоричи за живота. Његове песме су заступљене у бројним антологијама, зборницима и заједничким књигама. Добио је бројне књижевне награде. Био је члан Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине, Удружења Крагујевчана у Београду, књижевног клуба „Сцена Црњански“ (чији је био и председник). Живео је и стварао у Београду. Био је иницијатор оснивања Друштва књижевника Београда, али није доживео прво књижевно окупљање у њему. Изненада је преминуо 5.јануара 2013, полазећи у родни Крагујевац на сахрану своје сестре, поред које је и сахрањен.