Dugo očekivani roman "Treptaj" Dragane Ivović Davidović izašao je iz štampe

 Dugo očekivani roman "Treptaj" Dragane Ivović Davidović izašao je iz štampe. Izdavač ovog zanimljivog romana je Drštvo književnika Beograda, urednici izdanja su Zoran Ilić i Vasa Radovanović. 

Predstavljanje romana održaće se u utorak 28. marta, sa početkom u 18. časova, u biblioteci "Đorđe Jovanović" Beograd Zmaj Jovina 1. 

Učestvuju: Vasa Radovanović, Rada Lotina, Zoran Škiljević i autorka.

Muzička pratnja: Ilija Grande, Rada Dragutinović.

 

 

Zašto TREPTAJ

Razmišljajući o naslovu svoje knjige, pale su mi na pamet reči jednog divnog duhovnog bića koji me je naučio da prvi poriv koji ide iz srca jeste onaj pravi i istinski i da tim putem idem.

Moj prvi poriv bio je naziv Treptaj. Šta je život? Sve što ga čini od rođenja do smrti proleti brzo i stane u treptaj oka našeg. Sve leti brzo… smenjuju se lepi i manje lepi događaji… plovimo kroz dane i noći… godine… I tek mnogo kasno shvatimo da je možda trebalo živeti drugačije da smo to tada umeli. No sve je već prošlo. Jer život je samo TREPTAJ.

– Dragana Ivović Davidović

 

Treptaj nema klasičnu radnju u kojoj pratimo glavne junake i njihove živote, odnosno značajne događaje u njima, već kroz sećanje glavne junakinje i njena filozofska promišljanja o životu sami sklapamo njenu životnu priču.

Glavna junakinja je Ona (sve vreme bez imena) koju možemo poistovetiti sa samom spisateljicom. Naratorka priča u prvom licu jednine što doprinosi snažnoj sugestivnosti i, dok pratimo uspone i brodolome u njenom životu, uvlači nas u svet glavne junakinje u kome se njena intimna istorija prepliće sa iskustvenim zaključcima o važnim životnim stavovima o: ljubavi, ponosu, veri, porodici, prijateljstvu, sreći, tuzi, lepoti, sujeti, strahu… Poseban značaj, pišući ih velikim slovima, daje rečima: Sreća, Sloboda, Ljubav, Zagrljaj…

Sa njom, kroz lirski dnevnik sećanja, dolazimo do razrešenja životnih zagonetki i donošenja pravih izbora. I, pre svega, o odnosu ponosa i emocija. Ona piše da je sve ovo znala ne bi ponovo to radila. Ne bi ponos stavljala ispred emocija. Bila bi jaka da pokaže svoju slabost.

Junakinja ove knjige razmišlja o postavljanju i otkopavanju šančeva oko sebe i preispituje svoje odluke.

Piše sa željom da žene postanu svesne koliko vrede, a mnoge to prečesto zaboravljaju.

Posebno su upečatljive priče o raspadu moralnih i svih drugih životnih vrednosti u vremenu ratova i tzv. tranzicije. Dragana piše o borbi glavne junakinje da ostane samo svoja i zadrži svoje ,,jaˮ uprkos svim spoticanjima i nedaćama kojima je izložena.

Piše fragmentarno, gotovo kao esejističke opservacije, donoseći nam svoje impresije koje odišu životom.

Neke događaje možemo samo da naslutimo (otkaz na poslu, politički prevrati…) jer ih je pomenula u naznakama, bez preciznijih opisa ko su ti ljudi koji su je izdali, ali to nije ni bitno već poenta koju je izvukla iz svega i podelila sa čitaocima.

Ivo Andrić je napisao: ,,Toliko je u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.ˮ

Pojedine misli, pa i rečenice, više puta ponavlja kako bi čvrsto naglasila svoja uverenja i ubeđenja.

Po Marku Tvenu: ,,Dva najvažnija dana u vašem životu su dan rođenja i dan kada saznate zašto.ˮ

Kroz Suze čišćenja naša junakinja pokušava da iz iskustva prošlosti usmeri u svoju sadašnjost pozitivnu energiju i ljubav prema životu.

Veoma su zanimljiva neka sećanja na rano detinjstvo i mladost glavne junakinje (slave i običaji u maloj sredini ili Beograd sedamdesetih godina prošlog veka).

Dve glavne pozornice su Beograd, odnosno Vračar, i Boka i neizmerna ljubav koju gaji prema njima. U najtežom životnoj situaciji Boka joj se pojavljuje kao spasonosno rešenje kojim postiže preko potrebnu životnu ravnotežu. Život joj dobija novu dimenziju.

Junakinja ove knjige, pobedivši sve nedaće, na kraju i sama drži radionice deleći svoje iskustvo sa drugima. I ovaj roman možemo posmatrati tim očima.

Priče su sažete, sa pitkim književnim jezikom koji može da bude prijemčiv širem čitalačkom krugu. Knjiga nema klasičnu radnju, ali sadrži duboka filozofska promišljanja i treba se više puta iščitavati da bi se prodrlo u sve njene slojeve, a pojedine misli i zapažanja pamtiti i ponovo im se povremeno vraćati kad život isplete svoje nepredvidive niti i dovede nas na životna raskršća. Verujem da će ova knjiga steći svoje čitaoce koji će njom upotpuniti svoje kućne biblioteke.

– Vasa Radovanović