Изашао је број 18. "Београдског круга кредом"

Изашао је из штампе брпј 18. "Београдског круга кредом". 

Као и претходни, и овај број садржи мноштво занимљивх прилога чланова Друштва књижевника Београда и других аутора који сарађују са часописом.

Часопис отвара "Књижевни портрет" Анке Станојчић, следи поезија и проза одабраних аутора.

У часопису су заступлљени:

  • "Поезија": Анка Станојчић, Душан Д. Живанчевић, Душанка Вељковић, Персида Лакић Рузмарин, Надица Илић, Сашо Онеовски.
  • "Проза": Анка Станојчић, Жарко Миленић, Срећко Алексић, Сенахид, Незировић, Мирјана Новокмет, Светлана Јоксимовић, Небојша Стојоски, Добривоје Лазаревић.

Време и место промоције часописа објавићемо на нашој страници на Фејсбуку.


 

Анка Станојчић

ТРИ ЖИВОТНА СНА

 

„Зашто ме зовеш да пишем, кад ја имам блог о екологији?“

„Зато што си писац“

„Kако то знаш?“

„По твојим коментарима, који говоре о твом дару за писање“.

„Признајем, пишем, много прича и песама, имам и започет роман, али то нико не зна осим мене“

„Ето, сад знам и ја“

„Доћи ћу.“

Такав разговор смо водили једног поподнева Милан и ја. Било је то пре неких десетак година, када сам водила блог сервис у који су могли да уђу само позвани. Стотињак блогера вредно је писало. Један од њих био је Милан. Били смо један од читанијих блогова који промовишу савремену књижевност. Сваке године бисмо објавили по једну блог књигу у којој је сваки аутор имао својих десетак страница. Те године Милан је учествовао са две своје кратке приче, својом првом објавом у некој књизи. Промоција наше књиге подесила се у завејаном децембарском дану, кад писци из Баната нису успели да се пробију, а и други једва. Јављали су се плачним гласом да су негде остали завејани. Позвао ме и Милан, гласом као из гроба: „Ја нећу доћи“.

„Зашто, где си?“

„Прекопута вас, али не могу.“

„Шта се десило?“

„Моја девојка не жели да присуствује мојој првој промоцији. Разишли смо се и није ми ни до чега!“

„Слушај ме добро: с нама ће ти бити боље него самом. Kњиге су управо стигле и дођи одмах да помогнеш Драгану да их унесе!

Из завејане штампарије вруће књиге су стизале на место промоције. Милан је дошао, помогао Драгану и даље нормално комуницирао са свима. Ничим није одавао своју тугу. Водила сам промоцију и до самог наступа неког блогера нисам знала хоћу ли прозвати њега или ће га неко заменити. Он је своје прочитао врло коректно, а Сања је ускакала уместо одсутних. Сања? На свим фотографијама усликани су заједно, а да се уствари нису ни приметили. Били су заиста складан пар.

Блогери се радо срећу уживо и организовала сам сусрет у Новом Саду. Било нас је 16 са свих страна Војводине и четверо из Београда. Милан ми је успут причао доста о себи, па је поменуо и како има три сна: да буде капетан беле лађе, да живи у Новом Саду и да нађе љубав свог живота. Сусрет је успео, сви су дошли и опуштено су се дружили. Сања и Милан су се коначно „запазили“ и отада су се наставили виђати. Воли је до неба и натраг. И она њега. Он је положио преостале испите и сад вози белу лађу, живе у Новом Саду и имају преслатке синове. А ја се питам: шта би било да је она прва девојка дошла на промоцију?

 

(Трећа награда за кратку причу на конкурсу „Ненад Радош“ књижевног клуба "Иво Андрић" 2021. године).

Коментари

Популарни постови са овог блога

Predstvaljamo Vam članove DKB: Vera Pavlović