"Београдски круг кредом" - број 11

У једанаестом броју "Београдског круга кредом" заступљени су следећи аутори: 

Проза: 

Вера Павловић, Зоран Миодуш.

Поезија:  

Вера Павловић, Оливера Шестаков, Зоран Миодуш. 

Реч критике: 

Мирјана Новокмет.

-------------------------------------------------------

 

ЦРНИ ЈАГУАР

Прича о неукротивости

Мој отац је заменио стан за већи и ми из центра Берограда дођосмо на Дорћол. Била сам девојчица и мој први сусрет са Дорћолом био је осећај да је нека тамна сенка пала на мој живот, што се касније и потврдило. Тада смо становали близу Зоолошког врта и ноћу се чула рика лавова.

То ми јер било ван памети, та ноћна рика лавова, а није ни дању било много боље, у та времена, кад живех на Дорћолу.

Често сам ишла у Зоолошки врт, нисам се бојала, само сам размишљала гледајући трошне решетке изједене годинама. Гледала сам сову у очи, лавове, псе, вукове, тигрове, срне, зебре.

И онда стигао је у Зоолошки врт црни јагуар.

Био је у једином сигурном кавезу, блиставо црн и гибак до невероватног. Кад сам га погледала у очи схватих: неукротив је. И био је. Тако се кретао, тако је мислио. Нису га занимале ни блиставо челичне решетке, ни људи, ни храна. Само је једна мисао била у очима и глави црног јагуара: слобода. Само о томе је мислио. Тако је јако зрачила из њега жеља за животом, да се мало ко усуђивао да застане поред његовог кавеза. Чак ни ја, чиста духом и телом, нисам могла дуго да издржим зелену ватру која је зрачила из његових очију.

Он је мислио само о слободи. Видела сам га два-три пута и увек је био исти: неуокротивост... Често сам мислила о њему, и онда једног дана прочитах у Политици: црни јагуар убијен у бекству из Зоолошког врта.

Знала сам, знала сам то. Ниcу га могли укротити ни уништити сан о слободи челичним шипкама и када је побегао, убили су га.

Често мислим о црном јагуару. Разумем га. И ја сањам, сањам о слободи.

Данас ја имам живот иза себе. Људска је прошлост понекад као невољено дете, које свуда са собом водите за руку. Кад бисте ме срели на улици, рекли бисте: обична жена. Али, ја имам свој сан, сан о слободи. Ћутим и о томе никад не говорим ником. Али тај сан, тај сан о слободи, коју ћу досегнути једног дана, то сам ја.

 Вера Павловић