"Београдски круг кредом" - број 11

У једанаестом броју "Београдског круга кредом" заступљени су следећи аутори: 

Проза: 

Вера Павловић, Зоран Миодуш.

Поезија:  

Вера Павловић, Оливера Шестаков, Зоран Миодуш. 

Реч критике: 

Мирјана Новокмет.

-------------------------------------------------------

 

ЦРНИ ЈАГУАР

Прича о неукротивости

Мој отац је заменио стан за већи и ми из центра Берограда дођосмо на Дорћол. Била сам девојчица и мој први сусрет са Дорћолом био је осећај да је нека тамна сенка пала на мој живот, што се касније и потврдило. Тада смо становали близу Зоолошког врта и ноћу се чула рика лавова.

То ми јер било ван памети, та ноћна рика лавова, а није ни дању било много боље, у та времена, кад живех на Дорћолу.

Често сам ишла у Зоолошки врт, нисам се бојала, само сам размишљала гледајући трошне решетке изједене годинама. Гледала сам сову у очи, лавове, псе, вукове, тигрове, срне, зебре.

И онда стигао је у Зоолошки врт црни јагуар.

Био је у једином сигурном кавезу, блиставо црн и гибак до невероватног. Кад сам га погледала у очи схватих: неукротив је. И био је. Тако се кретао, тако је мислио. Нису га занимале ни блиставо челичне решетке, ни људи, ни храна. Само је једна мисао била у очима и глави црног јагуара: слобода. Само о томе је мислио. Тако је јако зрачила из њега жеља за животом, да се мало ко усуђивао да застане поред његовог кавеза. Чак ни ја, чиста духом и телом, нисам могла дуго да издржим зелену ватру која је зрачила из његових очију.

Он је мислио само о слободи. Видела сам га два-три пута и увек је био исти: неуокротивост... Често сам мислила о њему, и онда једног дана прочитах у Политици: црни јагуар убијен у бекству из Зоолошког врта.

Знала сам, знала сам то. Ниcу га могли укротити ни уништити сан о слободи челичним шипкама и када је побегао, убили су га.

Често мислим о црном јагуару. Разумем га. И ја сањам, сањам о слободи.

Данас ја имам живот иза себе. Људска је прошлост понекад као невољено дете, које свуда са собом водите за руку. Кад бисте ме срели на улици, рекли бисте: обична жена. Али, ја имам свој сан, сан о слободи. Ћутим и о томе никад не говорим ником. Али тај сан, тај сан о слободи, коју ћу досегнути једног дана, то сам ја.

 Вера Павловић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Изашао је из штампе број 22. "Београдског круга кредом"

Изашао је из штампе први број часописа "Победник"

Изашао је број 19. часописа "Београдски круг кредом"