Veče ljubavne poezije u Gradskoj biblioteci - Srdjan Simeunović Sendan


Srdjan Simeunović Sendan


23.1.2018. U organizaciji Društva Književnika Beograda veče ljubavne poezije u Gradskoj biblioteci i moja pesma:

Bojim se da ti otkrijem koliko u ovom času
osećam se beznačajnim pored tebe.
Sasvim majušan pred tvojim likom
spuštam pogled, reči izmiču, podrhtavaju,
volim te, volim te...
Prokleta nek je nesigurnost, mukli kukavičluk,
dodir oka mog sa tvojim oplemenjenim likom.
Senka što isplovljava ispod obrva,
slučajnost našeg susreta izmamljena
prostom računicom nebesa
i sve što se umeštalo u naše sudbine.
Gde su te reči neizgovorene, misli koje pritežu
nevidljive sem za mene, iz usta neka izađu
toplinom ogrnu nas.
Građevina najlepša bi iznikla iz moga ćutanja
samo kad bi umela da je prepoznaš.
Tvorac sam tvoga koraka, ali njime ne gospodarim.
Mojim prahom si prosuta i odmetnula se.
Reči ove ispisala da ne bude više moja.
Okreni se i prepoznaj
pre nego što padnem u čeljusti sopstvene pesme
zauvek nestanem, gledajući dok odlaziš u nečiju tuđu
za koju sam most sazidao.
Okreni se bar da je završim.

Нема коментара:

Постави коментар